БЛАГОСТРАДА|ТИ (1*), -Ю, -ѤТЬгл. Претерпевать муки во имя спасения души:
Ини оубо рече да дивѩтсѩ за •ѯ҃• лѣтъ терпѣнь˫а iхъ тамо тѣснаго жить˫а. и то же тѣло(м) бл҃гострадати на ˫аснѣ. изнемагати инѣми. ѥже лѣпо въ пустыни. (εὐπαϑοῦσι!) ГБ XIV, 144в.